Finansije i Osiguranje - Srbija

NALED: Preduzetnici žele jednostavniju naplatu poreza

"U Srbiji danas posluje 137.668 privrednih društava i preko dva i po puta više preduzetnika - njih 351.003, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR). Broj preduzetnika kontinuirano raste iz godine u godinu, što se može pripisati rastućem trendu samozapošljavanja. Međutim, iako preduzetništvo postaje sve popularniji oblik poslovanja, birokratske prepreke i administrativni troškovi i dalje otežavaju njihovo poslovanje", navedeno je u biltenu.

Savetnica za inovacije i preduzetništvo u NALED-u Marija Suzić istakla je da za razliku od zaposlenih u firmama, gde se porezi i doprinosi plaćaju kroz objedinjenu uplatu na jedan uplatni račun, preduzetnici paušalci i oni koji vode poslovne knjige, a ne isplaćuju ličnu zaradu, svakog meseca moraju da vrše četiri odvojene uplate - za porez na dohodak građana na prihode od obavljanja samostalne delatnosti, doprinose za PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

"Kada se to pomnoži sa brojem aktivnih preduzetnika, dolazimo do preko devet miliona uplata godišnje", rekla je ona.

Pored toga što je ovakav sistem nepraktičan, učestale greške pri uplati dodatno komplikuju poslovanje, navela je.

"Ako preduzetnik greškom uplati sredstva na pogrešan račun, mora da podnese zahtev za preknjižavanje. Poreska uprava godišnje obrađuje desetine hiljada takvih zahteva, što opterećuje i preduzetnike i samu administraciju. Analiza NALED-a pokazuje da svaki četvrti paušalac i preduzetnik bez lične zarade podnosi zahtev za preknjižavanje, dok je kod onih koji imaju mogućnost objedinjene uplate taj broj tek jedan od sto", ističe Suzić.

Kako je navedeno, još jedan veliki izazov sa kojim se preduzetnici suočavaju jeste evidentiranje radnog staža - čak i kada redovno plaćaju poreze i doprinose, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje ne upisuje im staž automatski, već tek nakon prestanka rada.

Mnogi preduzetnici nisu upoznati sa tim da moraju da podnesu zahtev za upis staža, zbog čega neki ostaju bez evidentiranog osiguranja, što kasnije može da dovede do problema prilikom ostvarivanja penzije.

Kako bi se rešili ovi problemi, NALED se već nekoliko godina zalaže za uvođenje objedinjene uplate za sve preduzetnike, i to je jedna od 10 prioritetnih preporuka Sive knjige u nadležnosti Ministarstva finansija.

Po uzoru na model koji već funkcioniše za one koji isplaćuju ličnu zaradu, umesto četiri odvojene transakcije preduzetnici bi uplaćivali sredstva na jedan račun, odakle bi se ona automatski raspoređivala na odgovarajuće budžetske stavke.

"Za sprovođenje ove reforme ne bi bile potrebne velike promene - dovoljno je izmeniti Pravilnik o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i uspostaviti protokol između Poreske uprave i Uprave za trezor kako bi se sredstva pravilno knjižila. Time bismo eliminisali višak administracije i omogućili uštede na nivou celog sistema", naglasila je Suzić.

Predložene izmene smanjile bi broj uplata za čak 6,9 miliona transakcija godišnje i eliminisale potrebu za preknjižavanjem, čime bi se rasteretili i preduzetnici i Poreska uprava, a takođe, integracijom informacionih sistema Poreske uprave i PIO fonda, doprinosi bi se automatski evidentirali, što bi sprečilo probleme sa upisom staža, navedeno je u biltenu.

Pokretanje startapa u Srbiji čak 92,5 odsto inovatora finansira ličnim sredstvima

Pokretanje startapa u Srbiji čak 92,5 odsto inovatora finansira ličnim sredstvima ili pozajmicama, podaci su istraživanja koje je NALED danas objavio u svom biltenu.

Iskustva iz Evropske unije su drugačija: alternativni izvori finansiranja mogu biti ključni za brži rast i uspeh, a među njima posebno mesto zauzimaju biznis anđeli - investitori koji prepoznaju potencijal i ulažu ne samo novac, već i svoje znanje, kontakte i mentorsku podršku.

Oni su danas u Evropi, posebno u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj ključni faktor u startap ekosistemu, a prema podacima organizacije European Business Angels Network (EBAN) na ovim tržištima raste broj "super anđela", koji u proseku investiraju više od pola miliona evra u inovativne ideje i modele.

Kako navodi NALED, u Srbiji startap ekosistem ubrzano raste, ali ga finansijsko tržište zasad ne prati istim tempom jer dostupnost alternativnih izvora finansiranja poput biznis anđela je relativno ograničena.

Prema podacima "startap skenera", u našoj zemlji posluje oko 750 ovakvih kompanija.

Početkom 2024. godine zapošljavali su oko 6.000 ljudi, čak za 2.500 više nego u prethodne dve godine.

S druge strane, mnogi investitori u Srbiji i regionu tradicionalno biraju nekretnine kao sigurno utočište za svoj kapital ili ga drže na štednim računima.

NALED-ovo istraživanje pokazuje da je manje od pet odsto ispitanih startapa koristilo neki od alternativnih izvora finansiranja.

Šefica Jedinice za podršku upravljanju projektima u NALED-u Ivana Bogosavljević Čikić objašnjava da "biznis anđeli", individualni investitori koji finansiraju rane faze razvoja inovativnih kompanija, ne samo da imaju priliku za značajan povrat na ulaganje, već postaju deo uzbudljive priče o rastu i uspehu.

"Umesto da novac 'miruje' u banci ili bude vezan za nekretnine koje se sporo isplaćuju i imaju visoke troškove posedovanja i korišćenja, pametna investicija u perspektivne preduzetnike može doneti dugoročnu dobit i lično zadovoljstvo jer direktno podržava razvoj novih ideja i tehnologija", rekla je Bogosavljević Čikić.

Naglašava da su primera radi, globalni startapi koji su danas vredni milijarde, poput Airbnb-a ili Ubera, svoje prve šanse dobili upravo zahvaljujući "biznis anđelima".

Ona ističe da je rizik ovog ulaganja veći ali je i potencijalna dobit veća.

"Osim potencijalne zarade, ulaganje u startape pruža priliku za stvaranje novih radnih mesta, podsticanje inovacija i jačanje domaće privrede. Kod nas je problem to što se investitori teško odlučuju da podrže startape u ranoj fazi, kada im je potrebna investicija manjeg obima, koja se kod nas uglavnom kreće od 20 do 50 hiljada evra", navela je Bogosavljević Čikić i ukazala i da tradicionalni izvori finansiranja koje koristi privreda nisu uvek optimalan izbor za startape.